Kako se i kada razvija bebino srce?
Bebino srce se formira neposredno posle začeća i započinje svoj razvoj kao cevasta struktura koja se okreće i deli i na kraju razvije u srce podeljeno na dve pretkmore, komore, zaliske i velike krvne sudove.
Šta su srčane mane?
Srčane mane su jedne od najčešćih anomalija koje se vidjaju kako pre tako i posle rodjenja bebe i javljaju se u oko 1% živorođenih beba.
Urodjene srčane mane mogu biti blage, srednje teške i teške – neke se same reše, već tokom trudnoće ili tokom prve godine života bebe, neke zahtevaju operativne zahvate tokom sledećih godina života, neke tokom prvih dana života, a neke, nažalost, mogu samo delimično da se reše i nemaju dobru prognozu.
Šta su faktori rizika za nastanak srčanih mana?
Faktori rizika za razvoj srčanih mana su uzimanje različitih lekova, alkohola i neka oboljenja majke – šećerna bolesti, na primer, kao i ako postoji srčana mana kod najbižih članova porodice, ali u ogromnoj većini slučajeva srčane mane se javljaju kod parova kod kojih niko nije imao srčanu manu i nema indikatora za njihov nastanak – u najvećem broju slučajeva uzrok se nezna.
Šta je fetalna ehokardiografija?
Fetalna ehokardiografija je detaljan pregled srca bebe – izgleda srca, brzine njegovog rada i brzine protoka kroz velike krvrne sudove srca.
Pregled se započinje tzv „četvorošupljinskim presekom“, gde se proverava izgled dve komore, dve pretkomore i zalistaka koji se nalaze izmedju njih, medjusobnh odnosa komora i pretkomora i krvnih sudova pluća koji se ulivaju u komore i pretkomore. Dodatni pregledi se koriste za pregled brzine protoka kroz srce, brzine i ritma srčanog rada, smera kretanja krvi u srcu, mešanja krvi izmedju različitih struktura…
Mora se imati na umu i da čak i u kasnijoj gestaciji ultrazvučni preged ima svoja ograničenja, kako od strane ultrazvučnog aparata, tako i do toga kako je beba okrenuta, kolika je, koliko ima plodove vode i kolika je debljina prednjeg trbušnog zida majke.
Kada se radi fetalna ehokardiografija?
Fetalnu ehokardiografiju bi bilo idealno raditi u svakoj trudnoći, u periodu između 20 i 26. nedelje trudnoće (ultrazvuk u drugom trimestru) ali se svakako preporučuje ako u bližoj porodici postoji srčana mana, određene nasledne genetske bolesti, ako se kod bebe tokom rutinskog ultrazvučnog pregleda posumnja na postojanje poremećaja hromozoma, anomalije srca ili bilo kakve druge anomalije, te ako se nakon invazivnih metoda kariotipizacije utvrdi problem .Fetalna ehokardiografija savetuje se i ako je deo iza bebinog vrata – nuhalna translucenca bio 3,5 mm i više, ako je majka uzimala lekove u trudnoći poput izorezinoinskih preparata ili litijuma, te ako ima neka hronicna obolenja ili ako se tokom trudnoće utvrdi postojanje primarne infekcije rubelom ili citomegalo virusom (CMV).
Šta posle fetalne ehokardiografije?
Ako je nalaz fetalne ehokardiografije normalan, mogu se isključiti velike srčane mane. Male srčane mane, kao i mane koje se javljaju u kasnijoj trudnoći ili se razvijaju odnosno pogoršavaju tokom trudnoće, ne mogu se isključiti.
Šta ako se na fetalnoj ehokardiografiji postavi sumnja da nešto nije u redu?
Kada se nadje srčana mana, konsultuju se dečji kardiolozi i kardiohirurzi, predlaže se određivanje kariotipa bebe jer srčane mane često idu sa poremecajimna hromozoma i na osnovu tih nalaza, vrste mane i činjenice da li postoji dodatna anomalija na drugim organima (ultrazvučni pregled u drugom trimestru), razgovara sa roditeljima o prognozi i daljim koracima i pregledima.