Hirurgija tumora kože i potkožnog tkiva

U Poliklinici Novaković vršimo hirurško uklanjanje svih vrsta kožnih promena i promena u potkožnom tkivu. Ove intervencije se najčešće izvode u lokalnoj anesteziji i ne zahtevaju ležanje u bolnici. Svi uklonjeni preparati se šalju na patohistološku analizu. U zavisnosti od regije sa koje je uklonjena promena, konci se nose od 7 do 14 dana.

Tumori kože se dele na maligne i benigne.

Najčešći maligni tumori kože su Bazocelularni karcinom, Planocelularni karcinom i Melanom.

Bazocelularni karcinom:
Bazocelularni karcinom predstavlja najčešći oblik karcinoma kože kod ljudi, ali je ipak odgovoran samo za 0.1% smrtnih slučajeva uzrokovanih karcinomima. Najčešće se pojavljuje na koži koja je izložena suncu, sporo raste i ne metastazira, već pravi destrukciju i infiltraciju okolnog tkiva i organa. U najvećem broju slučajeva, bazocelularni karcinom se nalazi na glavi, a nešto ređe na trupu i ekstremitetima. Najčešće se ispoljava u obliku ranice koja ne zarasta.

Planocelularni karcinom:
Planocelularni karcinom kože je maligno oboljenje koje se četiri puta ređe javlja od bazocelularnog karcinoma. Najčešće zahvaćena populacija su osobe posle 50. godine, a tri puta češće oboljevaju muškarci. Javlja se kod osoba svetlije puti, koje su duže vremena bile izložene suncu. Više od 75% planocelularnog karcinoma je lokalizovano na glavi i vratu.

U kasnijim fazama planocelularni karcinom dobija maligni tok sa agresivnim karakteristikama praveći lokalnu destrukciju i limfne metastaze.

Melanom:
Melanom je maligni (zloćudni) tumor pigmentnih ćelija kože. To je najčešća bolest kože koja može dovesti do smrti. Najznačajniji faktor za nastanak melanoma je ultravioletno zračenje (sunčanje). Važan faktor je i pigmentisanost, odnosno tip kože. Kod tipa I (osobe svetlo bele boje kože, zelenkaste oči, crvenkasta kosa – tzv. keltski tip, rizik je najveći), a onda sledi tip II (svetla boja kože, plave oči, plava kosa). Prevencija melanoma podrazumeva rano otkrivanje melanoma samopregledima kože i dermoskopijom.

Definitivna dijagnoza melanoma postavlja se samo patohistološkom analizom, kojoj prethodi hirurško uklanjanje sumnjive pigmentne promene.

Osobe koje spadaju u rizičnu grupu i koje bi trebalo da idu na redovne dermoskoske preglede su:

  1. Osobe sa više od 50 mladeža i/ili više od 20 mladeža na gornjim ekstremitetima,
  2. Sa jednim izmenjenim mladežom, ili više njih,
  3. Sa ličnom anamnezom o uklonjenom melanomu,
  4. Osobe sa opekotinama kože od sunca,
  5. Sa džinovskim urođenim mladežima,
  6. Sa mladežima koji brzo rastu.

Benigni tumori kože:
U benigne se ubrajaju: mladeži (nevusi), papilomi, keratoze, dermatofibromi. Benigni tumori kože su česte promene na koži. Generalno ne predstavljaju problem za pacijenta, osim iz estetskih razloga. Odlikuju se sporim rastom.

Mladež (nevus):
Mladež je dobroćudna promena na koži i sluzokoži koja može biti različite boje, oblika i veličine.  Mladeže ne treba uklanjati, izuzev u slučaju nepogodne lokalizacije na mestu stalne iritacije (veš, odeća, nakit) ili iz estetskih razloga, ali povremeno treba izvršiti njihov pregled i obratiti pažnju na rast, boju, oblik i propratne pojave kao što su svrab, perutanje ili krvarenje.Uklanjaju se hirurškom ekscizijom, a histopatološki se verifikuje konačna dijagnoza.

Papilom:
Papilom je benigna promena epitela kože i sluzokože virusnog porekla. Najčešće se nalazi na vratu, nadlaktici, u pazuhu, ispod dojki, na trbuhu i preponama. Različitog je oblika, često peteljkasti, elastični i obično boje kože. Odstranjuje se radioekscizijom ili manjom hirurškom ekscizijom.

Keratoza:
Keratoza je pljosnata promena kože žućkaste boje, različite veličine, lokalizovana obično na otkrivenim delovima tela – lice, vrat, dekolte, ruke, leđa. Ne javlja se na dlanovima i tabanima. Vremenom raste i dobija tamnu, čak i crnu boju.

Dermatofibrom:
Dermatofibrom se na koži manifestuje kao pojedinačni ili multipni, tvrdi ili bezbolni čvorić. Javlja se kod odraslih, na ekstremitetima, a ponekad i na drugim delovima tela. Crvenkaste je ili žućkasto-smeđe boje, veličine od nekoliko milimetara do nekoliko centimetara. Odstranjuje se hirurškom ekscizijom.

Tumori potkožnog tkiva

Najčešći tumori potkožnog tkiva su: lipomi (benigni tumori masnog tkiva), ateromi (inkapsulirani sadržaj zapušene lojne žlezde).

Lipom:
Lipom je benigni tumor masnog tkiva koji se obično javlja u potkožnom tkivu vrata, na leđima, ramenima, trbušnom zidu. Malih je dimenzija, mada ponekad dostiže džinovske razmere. Lipom je mekan, elastičan čvorić koji nije uvek dobro ograničen od okolnog tkiva, a prekriven je kožom nepromenjenog izgleda. Mora se pažljivo odstraniti u celini, jer eventualni ostaci ovog tumora mogu biti uzrok njegovog ponovnog pojavljivanja.

Aterom:
Aterom je promena na koži koja predstavlja zapušenu lojnu žlezdu koja je prirasla za kožu. Najčešće nastaje na licu, glavi, ušnim školjkama, vratu i leđima. Može se razviti infekcija sa znacima gnojenja. Mora se odstraniti u celini jer u suprotnom može ponovo nastati.